Ševina jutarnja pesma

Grigorije „Grigor“ Vitez (Kosovac, 15. februar 1911 — Zagreb, 23. novembar 1966) bio je pesnik, dečji pisac i prevodilac. Pisao je poeziju za decu i odrasle, priče i prozu za decu, slikovnice, igrokaze.

Po majčinoj strani Vitez poreklo vodi iz Bosne odakle se njena porodica — Milosavljevići, doselila u Slavoniju krajem 17. veka. Po očevoj strani vuodi poreklo iz severne Dalmacije. Vitezov predak koji je napustio Dalmaciju i naselio se u okolini Okučana nosio je počasnu titulu viteza pa je Vitez kasnije zamenilo dotadašnje porodično prezime Alavanja. Pet razreda osnovne škole pohađao je u Okučanima, dok je u Novoj Gradiški završio Državnu realnu gimnaziju. Nakon toga, završio je Državnu učiteljsku školu u Pakracu.
 

Vitez je u gimnazijskim danima započeo bežiti narodne pjesme svoga kraja, većinom lirske ili epsko-lirske, a koje se obično pevaju u kolu. Sam je počeo pisati stihove u četvrtom razredu gimnazije, kada je napisao svoje prve pesme, a u trećem razredu učiteljske škole štampana mu je prva pesma pod naslovom Vedar dan. Od 1933. počinje pisati prozu.

Posle rata obavljao je razne dužnosti. Radio je u Ministarstvu prosvete i kao urednik u zagrebačkoj izdavačkoj kući Mladost u kojoj je pokrenuo i uređivao biblioteke Vjeverica i Jelen koje su bile namenjene djeci. Prvu pesmu za decu napisao je tek 1945. a dečje pripovetke je pisao i ranije.

Prevodio je dečju poeziju sa ruskog, francuskog i slovenačkog jezika i priredio izbor iz strane poezije za decu pod nazivom Pesme četiri vetra (1968).

Njegovom poezijom dominiraju jednostavne i neposredne lirske slike. Skladnim i melodičnim stihova u pesmama osvojio je široki krug čitalaca.

Velik broj vrtića i osnovnih škola u Hrvatskoj nosi njegovo ime.