Grigorije „Grigor“ Vitez (Kosovac, 15. februar 1911 — Zagreb, 23. novembar 1966) bio je pesnik, dečji pisac i prevodilac. Pisao je poeziju za decu i odrasle, priče i prozu za decu, slikovnice, igrokaze.
Po majčinoj strani Vitez poreklo vodi iz Bosne odakle se njena porodica — Milosavljevići, doselila u Slavoniju krajem 17. veka. Po očevoj strani vuodi poreklo iz severne Dalmacije. Vitezov predak koji je napustio Dalmaciju i naselio se u okolini Okučana nosio je počasnu titulu viteza pa je Vitez kasnije zamenilo dotadašnje porodično prezime Alavanja. Pet razreda osnovne škole pohađao je u Okučanima, dok je u Novoj Gradiški završio Državnu realnu gimnaziju. Nakon toga, završio je Državnu učiteljsku školu u Pakracu.
U autobiografskoj ispovesti Dečji pisci o sebi pesnik govori o svojim korenima i graničarskoj sudbini svojih predaka.
Vitez je u gimnazijskim danima započeo bežiti narodne pjesme svoga kraja, većinom lirske ili epsko-lirske, a koje se obično pevaju u kolu. Sam je počeo pisati stihove u četvrtom razredu gimnazije, kada je napisao svoje prve pesme, a u trećem razredu učiteljske škole štampana mu je prva pesma pod naslovom Vedar dan. Od 1933. počinje pisati prozu.
Posle rata obavljao je razne dužnosti. Radio je u Ministarstvu prosvete i kao urednik u zagrebačkoj izdavačkoj kući Mladost u kojoj je pokrenuo i uređivao biblioteke Vjeverica i Jelen koje su bile namenjene djeci. Prvu pesmu za decu napisao je tek 1945. a dečje pripovetke je pisao i ranije.
Prevodio je dečju poeziju sa ruskog, francuskog i slovenačkog jezika i priredio izbor iz strane poezije za decu pod nazivom Pesme četiri vetra (1968).
Njegovom poezijom dominiraju jednostavne i neposredne lirske slike. Skladnim i melodičnim stihova u pesmama osvojio je široki krug čitalaca.
Velik broj vrtića i osnovnih škola u Hrvatskoj nosi njegovo ime.
Neke njegove knjige za decu prevedene su u zasebnim izdanjima na slovenački, makedonski i rumunski, a mnoge pojedinačne pesme na više jezika u raznim publikacijama.
Najpoznatije zbirke pesma:
- Prepelica (1956),
- Sto vukova (1957),
- Kad bi drveće hodalo (1959),
- Jednog jutra u gaju, izbor (1961),
- Iza brda plava, izbor (1961),
- Hvatajte lopova (1964),
- Gde priče rastu (1965)
- Igra se nastavlja, posmrtno (1967).
Komentari
Da biste ostavili komentar, morate biti prijavljeni!
Prijavi se